Izaberite stranicu

Ne znam da li ste primetili, ali se po marketima deo gde stoje razni musliji sve više i više širi. Proizvođači izmišljaju nove ukuse, proizvode musli bez glutena, za dijabetičare, bez veštačkih boja, sa manje masti itd. Već nam je poznato da ako na proizvodu piše da ne sadrži gluten ili da je bez veštačkih boja i konzervanasa, ne mora automatski da znači da je to dobar proizvod. Šta se nalazi u musliju?

Ovo je moj ovonedeljni predmet istraživanja. Pročešljala sam sve različite muslije koje sam pronašla u mom obližnjem supermarketu, a evo i rezultata.

Glavni sastojci su definitivno pahuljice. Ima ih raznih: ovsene, sojine, kukuruzne, heljdine, ječmene, pirinačne. Nakon pahuljica, sledeće na redu je suvo voće. Opet, kao i sa pahuljicama, ovde postoje razne varijacije. Najčešće se dodaje suvo grožđe, kajsije, brusnice, banane. Poznato je da suvo voće ima više kalorija u odnosu na voće u svežem stanju. Međutim to nije glavni problem. Na deklaraciji muslija sa suvim voćem ćete često naći sastojak koji se zove sumpor-dioksid. On se upotrebljava za konzervisanje hrane i sprečavanjje promene boje proizvoda. U našoj zemlji je propisana maksimalna dozvoljena količina sumpor-dioksida u namirnicama i ona nije opasna po nas. Međutim, postoje osobe koje su alergične ili osetljive na ovaj sastojak. Takođe je problematičan za asmatičare, kod nekih može da dođe do otežanog disanja ili gušenja. Još jedan sastojak koji se dodaje za očuvanje boje voća je askorbil palmitat, ali za njega ne postoje nikakvi dokazi da je štetan. Kako bi se sprečilo razmnožavanje mikroorganizama na sušenom voću, dodaje se limunska kiselina.

Kao i u svim industrijskim proizvodima, nezaobilazan sastojak je i šećer. U 100 g muslija može da bude od 10 do 30 g šećera. Ali, stvar je u tome što se ne dodaje samo jedna vrsta šećera. U nekim proizvodima sam našla i po 4 različite vrste (beli šećer, glukozni sirup, fruktozni sirup, inulin). Ovakav proizvod nikako ne može biti zdrav za organizam jer je prava šećerna bomba. Med se takođe dodaje, ali i dekstroza i maltodekstrin. Što se tiče sadržaja dijetalnih vlakana, ovakav proizvod može da sadrži ok 5 do  20 g. Još jedna diskutabilna stavka je i količina soli, koja može da varira od 5 do 20g.

U  musliju možemo naći i ulje i to uglabnom kokosovo, suncokretovo i ulje uljane repice. U 100 g muslija može da bude od 5 do 18 g masti, a od toga 1-8g zasićenih masnih kiselina.

Za decu i sladokusce su tu i musliji sa čokoladom. Ovakvi musliji sadrže po pravilu od 50 do 100 kcal više nego oni regularni.

Kao emulgator se dodaje amonijum fosfatid-glicerol. Za sada nema naznake da je štetan po zdravlje.

Ono što bi zaključila je da ovakav proizvod definitivno nije baš najbolji izbor ukoliko želite zdrav doručak. Ono što možete da uradite je da sami napravite svoj musli. Pomešajte razne pahuljice, suvo voće, koštunjavo voće i razne semenke. Iako je generalno kupovni musli nezdrav, iznenađenje je da ipak može da se nađe i po koji dobar proizvod, samo treba dobro obratiti na deklaraciju.