Izaberite stranicu

Da li ste čuli da trebate da pazite kako kombinujete namirnice u jednom obroku kako ne bi došlo do otežanog varanja i kako biste preskočili sve neželjene efekte poput nadimanja, gasova, otežanog osećaja u stomaku? Koliko je ova teorija tačna?

Prve informacije o pravilnom kombinovanju namirnica su se pojavile oko 1800-te godine u Ajurveda medicini, u Indiji. Od tog doba, pa na dalje mnoge dijete su preuzele ovaj stav. Neka od ovih pravila su da se skrobna hrana ne meša sa proteinima(pileće meso i krompir), da se voće ne sme jesti posle obroka već isključivo na prazan stomak, a isti je slučaj i sa mlečnim proizvodima. Takođe ne bi trebalo da se kombinuju različiti izvori proteina, voće i povrće se nikako ne smeju uneti zajedno, kao ni proteini sa mastima. Ovde već dolazimo do te tačke da je sve ovo jako teško ispratiti i da nam ovakav vid ishrane definitivno uskraćuje određenu kreativnost što se tiče pripremanja obroka.

Ovakvo verovanje je nastalo jer se smatra da se ne trebaju konzumirati zajedno namirnice koje se vare različitom brzinom, što navodno može dovesti do smetnji u varenju. Drugo verovanje je da kako bi se svarile različite namirnice potrebni su i različiti enzimi, koji pri tom funkcionišu pri drugačijoj pH vrednosti i to opet sve naravno bi trebalo da vodi ka određenim smetnjama.

Međutim, ovakve tvrdnje uopšte nisu potkrepljene naučnim dokazima. Cela teorija se zasniva na verovanjima od pre 100 godina, kada se mnogo manje znalo na koji način organizmi funkcionišu. A šta danas znamo? Većina namirnica se ne sastoji od samo jednog makronutrijenta. Uzmimo povrće i žitarice kao primer. Iako su ovo pretežno izvori ugljenih hidrate, ova hrana sadrži i jedan udeo proteina, što znači da već ovde imamo mešanje makronutrijenata. Kada pričamo o mesu, smatramo da je izvor proteina, ali čak i ono najmanje masno meso sadrži određeni procenat masti, što opet dovodi do toga da u jednoj namirnici imamo „nepoželjnu“ kombinaciju. Digestivni sistem je jednostavno pripremljen da vari različite kombinacije. Još jedan dokaz, kada hrana dospe u želudac, u želucu se nalaze svi postojeći enzimi koji učestvuju u varenju hrane.

Još jedna velika zabluda je da se voće ne sme jesti sa ostalom hranom, jer se voće svari za kratak period, a ako ga npr. unesemo posle ručka kojem treba duže vremena da se svari, onda navodno dolazi do toga da se voće zadržava u digestivnom traktu duže nego što bi trebalo i onda dolazi do fermentacije i „trulenja“ u crevima. Ova tvrdnja nikako nije istinita. Ne dolazi ni do kakvog truljenja. Do fermetacije dolazi u debelom crevu, a ova pojava je i te kako dobra po nas.

Naravoučenje je da se ne trebate mnogo opterećivati sa nedozvoljenim kombinacijama, jer ovu teoriju ne podupiru nikakvi naučni dokazi, upravo suprotno, dokazano je da se digestivni trakt savršeno snalazi ma kakvu god kombinaciju da unesemo.