Izaberite stranicu

U sadašnjem trenutku, širom sveta vlada mišljenje da ugljeni hidrati goje i da ukoliko imamo višak kilograma i hoćemo da smršamo, moramo da drastično smanjimo unos ugljenih hidrata. Često se iz ishrane u potpunosti izbacuju namirnice kao što su hleb, testenine, pirinač, žitarice, mnoge vrste voća i povrća. U proteklih par godina, ove namirnice su stavljene na „crnu listu“ i deklarišu se kao namirnice koje goje i savetuje se da ih treba u potpunosti izbaciti ili ih jesti što ređe. Da li je ovo tačno i da li ugljeni hidrati stvarno goje?

Ono što su mnoge studije pokazale je da je u poslednjih 20 godina naglo porastao broj gojaznih osoba širom sveta. Takođe je došlo do povećanja unosa ugljenih hidrata i masti, dok je unos proteina isti kao i u prošlom veku. Međutim, ista ta istraživanja su pokazala da je ukupan unos kalorija povećan za 10-20%. Što znači da se sada unosi 200-500 kcal više nego pre dve decenije. Prama ovome, možemo doći do zaključka da nisu samo ugljeni hidrati glavni krivac za epidemiju gojaznosti.

Dolazi se do zaključka da su iste šanse da smršate ukoliko ste na dijeti koja podrazumeva unos veoma male količine ugljenih hidrata ili ukoliko ste na dijeti po kojoj se smanjuje unos masti. Ono što je najvažnije ovde je smanjen unos kalorija. Za mršavljenje apsolutno nije bitno da li ćete smanjiti unos kalorija na račun ugljenih hidrata ili masti, samo je važno da unesete manje kalorija nego što vaš organizam može da potroši, tj da se stvori kalorijski deficit. Ali kada pričamo o zdravom mršavljenju, ipak se treba držati onih preporuka koju je postavila SZO. To znači da trebate uneti 45-65% ugljenih hidrata, 20-35% masti i 10-35% proteina.

Zašto onda nutricionisti toliko pričaju o tome da se namirnice kao što su beli hleb, slatkiši, grickalice i slična hrana, trebaju jesti u što manjoj mogućoj meri? Generalno sve su to ugljeni hidrati. Kakve sad ima veze koje ću ugljene hidrate da unosim? To je zato što su takve namirnice generalo nutritivno siromašne. Kada biramo šta će se naći na našem tanjiru, važno je razmotriti nutritivnu vrednost namirnica. Pogotovo treba obratiti pažnju na to koliko u nekoj namirnici ima dijetalnih vlakana, vitamina, minerala, pa i fitohemikalija. Bitno je da sa manje kalorija unesemo što više različitih nutrijenata, kako bismo ispunili dnevne potrebe organizma za njima.

Koja hrana koja je izvor ugljenih hidrata je nutritivno bogata? Namirnice kao što su integralne žitarice, voće, povrće i posebno treba izdvojiti leguminoze. Svaka namirnica iz ovih grupa obiluje dijetalnim vlaknima, što se do sada pokazalo da je ishrana bogata dijetalnim vlaknima idealna za snjižavanje holesterola u krvi, pomaže u regulisanju šećera u krvi, a isto tako može da pomogne i pri mršavljenju. Pored toga, ove namirnice sadrže mnoge vitamine i minerale koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Često ljudi izbacuju iz ishrane grašak, boraniju, pasulj jer su ubeđani da ove namirnice goje. Stoji da ovakva hrana sadrži više kalorija nego ostalo povrće, međutim isto tako sadrži neuporedivo više važnih nutrijenata, pogotovo vlakana i proteina. Zbog toga, treba samo prilagoditi sebi količinu ovih namirnica u skladu sa dnevnim kalorijskim potrebama, ali ih nikako ne treba izbacivati iz ishrane.

Prema tome, nema potrebe da izbacujete ugljene hidrate, već samo treba birati namirnice koje će najviše doprineti vašem zdravlju, a isto tako treba voditi računa o kalorijama koje unosite.