Izaberite stranicu
Zašto se osećamo pospano nakon jela?

Zašto se osećamo pospano nakon jela?

Da li i vi spadate u onu grupu ljudi koji se posle obroka osećaju puno i opušteno da bi odmah mogli da imaju popodnevnu dremku? Šta uzrokuje pospanost nakon obroka?

Ova pojava je zajednička svim osobama koje imaju obilan ručak i koji se pretežno sastoji od ugljenih hidrata. U principu, osećaj pospanosti posle obilnog obroka je sasvim normalna pojava. Osećaj pospanosti je odgovor na hemijske reakcije koje se dešavaju u organizmu u toku varenja hrane. Međutim ukoliko svaki dan nakon ručka osećate pospanost i to utiče na vaše normalno funkcionisanje, to je znak da nešto trebate da promenite.

Kada je stomak pun, javlja se pospanost. Ovo zavisi od mnogo faktora, ali najvažniji su vrsta hrane koju ste pojeli, zdravstveno stanje, kao i vaše navike u spavanju.

Da bi naše telo funkcionisalo, potrebna mu je energija. Ta energija se dobija putem hrane. Kada unesemo hranu u organizam, u digestivnom sistemu se izdvaja glukoza koja ide direktno u krv. Nama glukoza u stvari služi kao gorivo za pokretanje organizma( i to ne samo za kretanje nego i za samo održavanje života). Nakon obroka u telu se oslobađaju hormoni kao što su holecistokinin, amilin i glukagon. Ovi hormoni povećavaju nivo šećera u krvi, stvaraju osećaj sitosti i dolazi do stvaranja insulina kako bi se energija u vidu glukoze prenela putem krvi do ćelija. U isto vreme u mozgu se stvara jedan hormon koji se zove serotonin i on izaziva osećaj pospanosti.

Sva hrana u organizmu se vari po istom principu. Međutim neke namirnice češće izazivaju pospanost nakon obroka u odnosu na druge. Namirnice koje su bogate proteinima kao što je crveno meso, živina, riba, spanać, tofu, sir, soja sadrže amonokiselinu, triptofan, koja se u organizmu koristi za stvaranje hormona serotonina i ona je jedan od uzročnika pospanosti. Takođe i namirnice bogate ugljenim hidratima potpomažu produkciju serotonina. Samo zamislite kako tek na vas deluje obrok u kojem se kombinuju namirnice bogate proteinima sa namirnicama koje sadrže dosta ugljenih hidrata(meso, krompir, hleb). Takođe ukoliko se prejedete, velika količina krvi odlazi u digestivni sistem kako bi se hrana brže svarila i dolazi do toga da se u mozgu smanjuje količina krvi. Neka stanja organizma isto mogu da dovedu do umora posle obroka. Tu spadaju celijakija, anemija, intolerancija na neke namirnice, kao i problemi sa štitnom žlezdom.

Kako bi ste izbegli osećaj pospanosti nakon jela, preporučuje se izbalansirana ishrana i pravilno kombinovanje namirnica. Takođe je bitno da se unosi optimalna količina hrane, kako bi se izbeglo prejedanje i naravno da se u toku dana ima minimalno četiri obroka.

Kako se ugojiti na zdrav način?

Kako se ugojiti na zdrav način?

Probleme sa kilažom uglavnom povezujemo sa osobama sa viškom kilograma. Međutim, itekako postoje ljudi koji žele da dobiju na kilaži ali im to nikako ne uspeva. Da li ste znali da je mnogo teže ugojiti se nego smršati? Naravno ovde pričamo o onim ljudima koji svašta jedu, a ne goje se. Kada pričamo o gojenju, ovde podrazumevamo na dobijanje mišićne mase a ne masti.

Kod mršavljenja, sasvim je moguće izbubiti od 500 g do 1 kg nedeljno. Međutim što se tiče dobijanja mišićne mase to ide od 500 g do 1 kg mesečno. Osnovna stvar je da unosite više kalorija i to ne samo iz grickalica, slatkiša i fast food-a. Iako se ovde radi o gojenju, treba paziti da unosite kaloričniju hranu, ali i hranu koja je u isto vreme nutritivno bogata.

Prvi savet je da jedete što češće u toku dana. Najbolje bi bilo da imate 5-6 obroka dnevno. Kako biste dobili na kilaži potrebno je da unosite više kalorija od onoga što vaš organizam može da potroši. Najbolje bi bilo unositi 300-700 kalorija više. Takođe, izbegavajte da pijete vodu pre obroka jer može doći do smanjenja apetita.

Jedite više proteina jer oni imaju glavnu ulogu u izgradnji mišića. Uključite u svoju ishranu više mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda(ovde se treba odlučiti za one punomasne), mahunarke, orašaste plodove.

Unosite više ugljenih hidrata. Ovde treba voditi računa o njihovim izvorima. Najbolje bi bilo da jedete integralne žitarice, pirinač, testeninu, krompir, pahuljice.  Takođe možete uvrstiti na svoj dnevni meni i razno suvo voće jer je veoma kalorično.

Pijte svoje kalorije. Hrana u tečnom obliku ima mnogo manju moć da zasiti nego čvrsta hrana. Igrajte se sa raznim ukusima i namirnicama. Sa raznim voćem i povrćem možete smućkati i razne dodatke u vidu kikiriki putera, ovsenih pahuljica, raznih semenki i orašastih plodova. Ovakvi napitci nisu zamena za glavni obrok već se uglavnom piju za užinu.

Još jedna bitna stavka je vežbanje. Da biste dobili na mišićnoj masi, vežbanje je neizostavno. Najbolje bi bilo izbegavati kardio vežbe i fokusirati se na trening snage. Poželjno je vežbati bar 3-4 puta nedeljno.

Kao i sa mršavljenjem i ovde se radi o dugom procesu i zbog toga je veoma važno da budete istrajni. I još jednom obratite pažnju na to da je veoma važno da se ugojite na zdrav način, jer bilo šta suprotno od toga može da izazove mnoge zdravstvene probleme.

Detoks organizma- šta kaže nauka?

Detoks organizma- šta kaže nauka?

Detoksikacija organizma nije nova tema. O ovome se priča bar proteklih deset godina i više. Međutim, u eri instagrama i drugih društvenih mreža, pojedini trendovi u ishrani dolaze do izražaja.

Kada se priča o detoks proizvodima ili detoks ishrani, prvenstveno se ističe kako će takva hrana da pročisti vaše telo i da će svi toksini napustiti vaše telo. Naravno uz to ćete izgubiti i po koji kilogram viška. Stvar je u tome da ova priča ne pije vodu. Uopšte ne postoje nikakvi dokazi o tome da čajevi, razni preparati, detoks sokovi ili određene namirnice vode ka detoksikaciji. Pa ko će onda da oslobodi naše telo od toksina? Dobra vest je da mi već imamo sistem za detoksikaciju. To su naša, pluća, jetra, bubrezi, debelo crevo i koža.

Naš organizam je tako isprogramiran da sam sebe štiti od raznih toksina. Uostalom, kako su se detoksikovali ljudi koji su živeli hiljadama godina pre nas, bez svih tih silnih čajeva i napitaka. Posle ovoga što je rečeno, nije teško uočiti da je sve ovo samo još jedan marketinški trik kako bi se potrošačima izbile pare iz džepa, jer da budemo iskreni, ovakvi proizvodi nisu nimalo jeftini.

Da li onda to znači da ne trebamo da pijemo sokove od voća i povrća, čajeve ili da jedemo takozvane „detoks“ namirnice? Ne. Sve što spada u zdrave namirnice naravno da treba da se uvrsti u ishranu. Međutim, često dolazi do masovne pomame za nečim iz potpuno pogrešnih razloga. Ovde bi istakla najnoviji trend. Sok od celera. Ukoliko u instagram pretrazi ukucate #celeryjuice, instagram će vam izbaciti preko 70000 slika soka od celera. I to se sve desilo samo u proteklih par meseci. Ono što treba napomenuti je da je celer zdrav, da sadrži vitamin C i K, kao i dijetalna vlakna. Međutim, celer nije zanimljiv u svom originalnom obliku, ali kada ga smućkate u blenderu i dobijete divan drečavi napitak, onda dobijate jednu pravu zvezdu Instagrama. Nije problem u celeru, problem je u pogrešnom marketingu, jer se tvrdi da je ovo jedan detoks napitak, koji leči probleme sa ekcemom, razne hronične bolesti, a isto tako sprečava pojavu raka i pri tom za ovakve tvrdnje ne postoje nikakvi dokazi. Takođe bi trebalo obratiti pažnju na to da se prilikom blendanja bilo kakvog voća i povrća gube dijetalna vlakna, a ona su nam svakako veoma važna za normalno funkcionisanje organizma.

Sa raznim detoks čajevima se javlja drugi problem. Ovakvi čajevi spadaju u diuretike, pri čemu nakon njihovog konzumiranja dolazi do izbacivanja tečnosti. Tu dolazi do gubitka 2-3 kilograma, ali to je sve na račun gibitka vode, a ne sala. Čim budete nadoknadili izgubljenu tečnost, vratiće se i kilogrami. Upotreba ovakvih čajeva se nikako ne preporučuje na duži vremenski period, jer može da izazove posledice po zdravlje.

Koja je onda poenta jesti zdravu hranu ako ona ne može da pročisti naše telo? Poenta je u tome, ukoliko se na našem dnevnom meniju nalazi hrana koja je bogata vitaminima i mineralima, kao što su voće, povrće, integralne žitarice, manje masno meso, svakako da će nas to voditi ka boljem zdravstvenom stanju, odnosno manje ćemo zagađivati organizam i pri tom će naš prirodni sistem za detoksikaciju imati manje posla. Naravno, ne unosimo toksine samo preko hrane i pića, ali ukoliko jedemo što zdravije možemo, svakako da činimo jednu značajnu stvar za sebe.

Šta da radimo kada smo stalno gladni?

Šta da radimo kada smo stalno gladni?

Većina osoba koje rade na tome da izgube suvišne kilograme primećuje da su stalno gladni iako unose hranu u optimalnim količinama. Koji su glavni krivci za to?

  1. Ne unosite dovoljno proteina

Proteini su makronutrijenti koji su veoma važni za kontrolu apetita. Poznati su po tome da nakon što unesete obrok koji sadrži proteine, ostajete duži period siti. Zbog ovoga obratite pažnju da za svaki glavni obrok unesete bar jedan izvor proteina. Ovo isto važi i za masti.

  • Nedostatak sna

Dovoljan broj prespavanih sati je veoma bitan za celokupno zdravlje organizma. Spavanjem se reguliše lučenje hormona grelina i leptina i tako dolazi do kontrolisanja gladi. Grelin je hormon koji stimuliše apetit, a kada imamo optimalan san, njegova količina u organizmu se smanjuje. Što se tiče leptina, to je hormon koji izaziva osećaj sitosti, pa su količine ovog hormona adekvatne ako se lepo naspavamo. Ukoliko ne spavate dovoljno javlja se pojačana glad.

  • Hrana je svuda oko vas

Ukoliko u kući držite zalihe slatkiša i grickalica, svakako da ćete pokleknuti i navaliti na njih, jer prosto znate da su tu. Zbog ovoga bi trebalo ovakvu hranu da prestanete da gomilate, jer jednostavno, ukoliko je nemate pri ruci, manje su šanse da će vam se one i jesti. Ovo ne važi samo za grickalice. Mora da ste primetili da u periodu praznika jedete češće nego inače i u većim količinama, jer je po nekom pravilu uobičajeno da se spremi hrana za narednih nedelju dana.

  • Ne pijete dovoljno vode

Unos odgovarajuće količine vode ima mnoge zdravstvene benefite. Jedno od toga je i smanjenje apetita. U principu, kada popijete čašu vode, osetićete se sito. Zbog ovoga se preporučuje piti vodu pola sata pre obroka, ali i u toku dana. Često kada osećate glad, niste u stvari gladni, nego ste žedni.

  • Dijeta vam je siromašna dijetalnim vlaknima

Unos dijatalnih vlakana je jedan od načina kako da držite glad pod kontrolom. Namirnice bogate vlaknima produžavaju osećaj sitosti. Zbog ovoga se nikako ne treba preterano smanjivati unos namirnica koje sadrže ugljene hidrate, jer gde su ugljeni hidrati, tu su i vlakna.

  • Pijete svoje kalorije

Ovakav način ishrane je postao veoma popularan, čvrsti obroci se zamenjuju tečnim. Često tečni obrok može da sadrži više kalorija. Mežutim, nikako ne biste trebali da pratite ovaj trend. Glavni obrok ne može da zameni nikakav napitak. Ovakve dodatke ishrani možete da konzumirate za užinu.

  • Raspored obroka

Ukoliko ste navikli da imate 5 obroka u toku dana, preskakanje jednog od njih može da dovede do pojačane gladi. Ovo isto važi i ako jedete 3 ili 2 obroka. Čim nešto preskočite, organizam hoće da nadoknadi. Zbog ovoga se preporučuje da i ako nemate vremena za konkretan obrok pojedete voćku, koštunjave plodove ili nešto slično, kako se ne biste za naredni obrok preterano najeli usled veće gladi.

  • Premali unos kalorija

Kada želimo da smršamo, trebalo bi da unosimo 20% manje kalorija nego što nam je to inače potrebno. Međutim, u želji da što pre izgube višak kilograma, mnogi se odlučuju za dijete koje su veoma restriktivne. Zbog ovoga logično dolazi i do izražene gladi.

  • Nervozni ste

Svi smo mi iskusili tu emocionalnu glad. To zapravo nije prava glad, ali nas tera na prejedanje. Jedini način da se ovakva blad ublaži je da nađete nešto što će vas odvratiti od hrane. To može biti odlazak u šetnju, teretanu ili nešto slično.

     10.Prisusustvo hrane u medijima

Internet je pun slika hrane. Čim otvorite instagram, facebook, youtube, tu je i hrana. Isto važi i za televizor. Kada gledate neku emisiju o kuvanju, kako da ne ogladnite.

Iako postoji mnogo razloga zbog kojih nam se otvara apetit, isto tako postoji i mnogo načina kako da sprečimo konstantno grickanje hrane, samo trebate da nađete način koji vama najviše odgovara.

Kupovni musli-zdrav prizvod ili još jedna obmana?

Kupovni musli-zdrav prizvod ili još jedna obmana?

Ne znam da li ste primetili, ali se po marketima deo gde stoje razni musliji sve više i više širi. Proizvođači izmišljaju nove ukuse, proizvode musli bez glutena, za dijabetičare, bez veštačkih boja, sa manje masti itd. Već nam je poznato da ako na proizvodu piše da ne sadrži gluten ili da je bez veštačkih boja i konzervanasa, ne mora automatski da znači da je to dobar proizvod. Šta se nalazi u musliju?

Ovo je moj ovonedeljni predmet istraživanja. Pročešljala sam sve različite muslije koje sam pronašla u mom obližnjem supermarketu, a evo i rezultata.

Glavni sastojci su definitivno pahuljice. Ima ih raznih: ovsene, sojine, kukuruzne, heljdine, ječmene, pirinačne. Nakon pahuljica, sledeće na redu je suvo voće. Opet, kao i sa pahuljicama, ovde postoje razne varijacije. Najčešće se dodaje suvo grožđe, kajsije, brusnice, banane. Poznato je da suvo voće ima više kalorija u odnosu na voće u svežem stanju. Međutim to nije glavni problem. Na deklaraciji muslija sa suvim voćem ćete često naći sastojak koji se zove sumpor-dioksid. On se upotrebljava za konzervisanje hrane i sprečavanjje promene boje proizvoda. U našoj zemlji je propisana maksimalna dozvoljena količina sumpor-dioksida u namirnicama i ona nije opasna po nas. Međutim, postoje osobe koje su alergične ili osetljive na ovaj sastojak. Takođe je problematičan za asmatičare, kod nekih može da dođe do otežanog disanja ili gušenja. Još jedan sastojak koji se dodaje za očuvanje boje voća je askorbil palmitat, ali za njega ne postoje nikakvi dokazi da je štetan. Kako bi se sprečilo razmnožavanje mikroorganizama na sušenom voću, dodaje se limunska kiselina.

Kao i u svim industrijskim proizvodima, nezaobilazan sastojak je i šećer. U 100 g muslija može da bude od 10 do 30 g šećera. Ali, stvar je u tome što se ne dodaje samo jedna vrsta šećera. U nekim proizvodima sam našla i po 4 različite vrste (beli šećer, glukozni sirup, fruktozni sirup, inulin). Ovakav proizvod nikako ne može biti zdrav za organizam jer je prava šećerna bomba. Med se takođe dodaje, ali i dekstroza i maltodekstrin. Što se tiče sadržaja dijetalnih vlakana, ovakav proizvod može da sadrži ok 5 do  20 g. Još jedna diskutabilna stavka je i količina soli, koja može da varira od 5 do 20g.

U  musliju možemo naći i ulje i to uglabnom kokosovo, suncokretovo i ulje uljane repice. U 100 g muslija može da bude od 5 do 18 g masti, a od toga 1-8g zasićenih masnih kiselina.

Za decu i sladokusce su tu i musliji sa čokoladom. Ovakvi musliji sadrže po pravilu od 50 do 100 kcal više nego oni regularni.

Kao emulgator se dodaje amonijum fosfatid-glicerol. Za sada nema naznake da je štetan po zdravlje.

Ono što bi zaključila je da ovakav proizvod definitivno nije baš najbolji izbor ukoliko želite zdrav doručak. Ono što možete da uradite je da sami napravite svoj musli. Pomešajte razne pahuljice, suvo voće, koštunjavo voće i razne semenke. Iako je generalno kupovni musli nezdrav, iznenađenje je da ipak može da se nađe i po koji dobar proizvod, samo treba dobro obratiti na deklaraciju.

Gojaznost kao sve češća pojava kod dece

Gojaznost kao sve češća pojava kod dece

Gojaznost je sve češći problem sa kojim se roditelji susreću. Po nekim računicama, u poslednjih 30 godina broj dece koja su gojazna se udvostručio.

Velika je verovatnoća da će gojazna deca imati prekomernu težinu i u odraslom dobu. Takođe se povaćava i rizik od nastanka hronično nezaraznih bolesti kao što je dijabetes tip 2 i kardiovaskularna oboljenja. Pored toga može doći i do narušavanja imuniteta deteta.

Šta je uzrok dečjoj gojaznosti?

U današnje vreme deca sve češće provode vreme u kući, ispred televizora, kompjutera i mobilnih telefona. Nivo fizičke aktivnosi se sve više smanjuje. Naravno, na gojaznost najviše utiče nepravilna ishrana dece. Uz sedentarni način života i ne izbalansiranu ishranu, bitan faktor je i genetika.

Šta roditelji mogu da urade kako bi sprečili gojaznost kod deteta?

Poštujte detetov apetit, nemojte ga prisiljavati da pojede sve što je u tanjiru. Izbegavajte da ga nagrađujete sa slatkišima. Pokušajte i sami da vodite zdrav život, dete će pratiti vaš primer. Ograničite mu vreme koje provodi ispred televizora i kompjutera, umesto toga uživajte zajedno u fizičkim aktivnostima. Izbegavajte da detetu dajete gazirane sokove i sokove iz tetrepaka. Birajte zdrave načine pripreme hrane(kuvanje, grilovanje). Takođe je veoma bitno da dete unosi i dovoljnu količinu vlakna.

Rešenje ovog problema nije jednostavno. Nemojte vaše dete da stavljate na neku rigoroznu dijetu. Potrebno je da se posavetujete sa lekarom (da se utvrdi da li postoji neki zdravstveni problem kod deteta), kao i sa nutricionistom koji će napraviti izbalansiran plan ishrane za vaše dete u zavisnosti od potreba deteta.

Plan ishrane se radi na individualnom nivou i mora da sadrži sve potrebne materije za pravilan rast i razvoj deteta.

Stroge restriktivne dijete kod dece mogu izazvati poremećaje u ishrani kao što su anoreksija i bulimija. Zato umesto dijete treba dete da podstičete da razvija zdrave navike u ishrani kao i da se redovno bavi fizičkom aktivnošću. Privremene dijete ga neće naučiti da se hrani pravilno na duge staze, niti koliko je izbalansirana ishrana bitna i koje namirnice izabrati.